Ž. MutavdžićINTERVJU – Toni Đerona: Možemo svakog da pobedimo, otvoren sam da preuzmem srpski klub, cilj su OI 2024.
Vreme čitanja: 14min | sub. 01.01.22. | 09:41
Selektor rukometaša Srbije u razgovoru za Mozzart Sport govorio je o Petru Nenadiću, Draganu Pešmalbeku, golmanima, rivalima u grupi, španskoj trenerskoj školi koja dominira u Evropi, ali i o planovima za budućnost i želji da Orlove odvede u Pariz na najveće sportsko takmičenje...
Sistem. Ta čarobna reč. Mnogima deluje kao fraza, ali pokazalo se da to razlikuje uspešne od neuspešnih, velikih od malih. Srpski rukomet je poslednjih godina udarao "glavom u zid". Srebro u Beogradu na Evropskom prvenstvu 2012. godine bio je samo "incident", par dana slave za tada izabranike Veselina Vukovića. Nacija je konačno pričala o nekada trofejnom sportu. Brzo su stigle Olimpijske igre u Londonu... Usledio je novi debakl. Iz godine u godinu selektori su se menjali kao na traci. Potrošili smo nekadašnje asove, od Vladana Matića, Dejana Perića do Nenada Peruničića. Ni povratnik na klupu Jovica Cvetković nije uspeo da zaustavi brod koji tone.
Dno je bilo probijeno. Pre nešto više od godinu i po, na Vidovdan, 28. juna 2020, muška rukometna reprezentacije Srbije dobila je novog selektora, prvog stranca na kormilu, Španca Tonija Đeronu. Proslavljeni as našeg rukometa Dragan Škrbić bio je najzaslužniji za dovođenje stručnjaka koji je prošao trenersku školu čuvene Barselone, najtrofejnijeg kluba na svetu, desetostrukog šampiona Evrope. Dokazao se Đerona na tlu Afrike i Azije, bio selektor Tunisa, radio u Kataru. Od 2019. godine je na klupi francuskog člana elitne lige Šartra.
Izabrane vesti
Bez velike pompe, španski stručnjak je zasukao rukave. Tek je počeo misiju ozdravljenja srpskog rukometa i stvaranje kulta reprezentacije, izgubljenog u prethodnoj deceniji. Vreme radi za ovu selekciju, bum se tek očekuje narednih godina. Danas, 18 meseci posle dolaska Đerone na kormilu reprezentacije, i oni koji ne prate pomno rukomet pitaju se: Kakve su nam šanse u Mađarskoj na EP? Nema više bojazni od otvaranja Pandorinih kutija. Nema više svađe, trvenja, sukoba na relaciji rukometaši - selektor. Udahnut je svež vazduh, širi se optimizam i vera da idu bolji dani za nekada trofejni sport.
Možda je prerano da kažemo da je kuća napravljena, ali su temelji podignuti iz pepela. Poput Feniksa su se Đeronini izabranici izdigli, pre nešto manje od godinu dana pobedili strašnu Francusku na startu kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Zrenjaninu. Neko bi rekao slučajnost, ali samo tri dana kasnije remi protiv Galskih petlova, vredan trijumfa, u Kreteju. Trikolori su se spremali za Svetsko prvenstvo, gde nas nije bilo.
Evropsko prvenstvo je na pragu. Za manje od dve nedelje Orlove očekuje paklena "grupa smrti" u Segedinu u kojoj su olimpijski šampion Francuske, evropski vicešampion Hrvatska i neugodna Ukrajina, koja ne sme da se potceni. Prvo veliko takmičenje na tlu Evrope i za španskog trenera.
Toni Đerona u novogodišnjem intervjuu za Mozzart Sport zrači optimizmom, verom u sebe, igrače... Nema velikih reči, obećanja da će čarobnim štapićem da ispravi sve loše što se deceniju taložilo. Smiren, s obe noge na zemlji, ne dozvoljava euforiju, ali i veruje da zajedno sa reprezentativcima ide u pravom smeru.
"S obzirom na to šta smo pokazali prošlog januara, naše šanse su veće nego ranije, ali treba da budemo realni. Postoji dugoročni plan, ovo je naš prvi veliki šampionat. Želim da budem siguran da igramo na način na koji smo radili do sada, na utakmicama, treninzima. Moram da kažem da su igrači celu ovu godinu obavljali sjajan posao svaki put kada smo bili zajedno i da očekujemo da će to tako biti i ubuduće“, rekao je Đerona na početku razgovora za naš portal.
Francuska i Hrvatska su favoriti za prva dva mesta koja vode u drugu fazu u Budimpeštu, ali Đerona nema alibi. Jasno je da je cilj plasman među 12 najboljih selekcija Starog kontinenta. Imamo li kvalitet za drugu fazu?
"Možemo da budemo na jednom od prva dva mesta. Mislim da smo pokazali da nema veze protiv koga igramo, da nas ne zanima ko nam je protivnik. Siguran sam da igramo na takvom nivou da možemo da pobedimo sve timove. Moramo da pokažemo i zadržimo respekt prema selekcijama koje su postigle mnogo u prethodnim godinama, kao što su Francuska ili Hrvatska, a Ukrajina ima novi tim s novim trenerom. Prva utakmica protiv Ukrajine je veoma bitna. Za nas je zaista važno da se koncentrišemo na našu igru, igrače i ceo naš tim“.
KVOTA U MOZZARTU DA ĆE RUKOMETAŠI SRBIJE DA BUDU ŠAMPIONI EVROPE JE 40,0.
Francuska je olimpijski šampion, sada će imati motiv da nam se revanšira za poraz u kvalifikacijama. Hrvatska, čini se, nikad slabija. Došlo je do smene generacija. Nema više u selekciji Igora Karačića, Manuela Štrleka, Marina Šega...Tu su ipak svetski asovi – Domagoj Duvnjak i Luka Cindrić, bekovi Kila i Barselone. Da li je nova Hrvatska ranjiva?
"Treba samo videti šta je Hrvatska postigla u prethodnih deset, dvadeset godina. Bilo je dosta uspeha, medalja na velikim takmičenjima. Postoji kod njih smena generaciju koju su započeli pre osam meseci. Dolaze novi igrači, kao što su Halil Jaganjac, koji ima neverovatnu sezonu sa svojim klubom i Ivan Martinović. Naravno, govorimo o Duvnjaku i Cindriću, igračima top klase, ali daćemo sve od sebe da nađemo njihove slabe tačke i da pokažemo naše najjače“.
S PETROM NENADIĆEM SMO JAČI, ALI...
Pitanje koje i lebdi u vazduhu – na Evropskom prvenstvu sa ili bez Petra Nenadića?
"Petar ima još medicinskih pregleda, pa ćemo uskoro da odlučimo kako ćemo dalje da nastavimo, da li postoji mogućnost da igrač kakav je Petar Nenadić bude u timu. To bi bilo odlično. Međutim, kako uvek i naglašavamo, najveća snaga treba da bude tim. Tim je uvek jači sa najboljim igračima. Siguran sam da će tim biti dobar sa ili bez Petra Nenadića. Naravno, sa Petrom smo jači, to je jasno, on je naš najkvalitetniji igrač. Ali, mi možemo da pripremimo ekipu da se suoči sa protivnicima u mnogim situacijama“.
U kvalifikacijama smo igrali uglavnom bez Nenadića?
"Tačno tako. Našli smo kapitena, Nemanju Ilića. Od početka smo rekli i bili u pravu da svi srpski igrači moraju da misle: ’Imam šansu da nastupim u nacionalnom timu’. Ima novih igrača u timu i nekih koji se vraćaju i ako se koncentrišu na tim i kažu sebi: ’U svakom trenutku mogu biti tu i pomoći, za par godina biću tu, znam da će igrači dolaziti, odlaziti, ali uvek će postojati srpska reprezentacija’. Najvažnije je da svi veruju da mogu biti deo ovog tima i pomognu da se postignu ciljevi“.
(©Mozzart Sport/Branko Starčević)Srbija će imati pojačanje za Evropsko prvenstvo. Pravo da igra ima jedan od najboljih pivotmena francuskog šampionata, rukometaš Nanta, Dragan Pešmalbek. Radi se o igraču koji je prošao mlađe reprezentativne kategorije Galskih petlova. Otac mu je Francuz, majka Srpkinja. Odlučio je da nastavak reprezentativne karijere brani boje Orlova. Od juna je novi igrač Vesprema, jednog od najbogatijih klubova Evrope. Može li Pešmalbek odmah da bude pojačanje u Mađarskoj, a koliko možemo od njega da očekujemo u narednim akcijama?
"Dragan je u poslednje dve, tri godine pokazao da može biti veoma značajan za naš tim. On je pivotmen koji može da igra i u napadu i u odbrani. Sledećih godina će igrati u Vespremu. U Nantu u francuskom šampionatu se dokazao kao jedan od najboljih na svojoj poziciji. Kao što smo rekli, sa boljim igračima će nivo kvaliteta tima da poraste. To je ono što mi i očekujemo od svakog igrača koji nosi dres srpske reprezentacije – da pruži najbolje od sebe. Dragan je lider i siguran sam da će reprezentacija da bude jača s njim“.
Niste se libili da u prethodnom periodu ubacite u vatru mlade. Jovica Nikolić, Uroš Borzaš i Milan Milić su talentovani igrači, budućnost Srbije. Mogu li da postanu bekovi svetske klase?
"Na ovo pitanje je lako dati odgovor. Treba da pokažu na treningu da su dorasli ovom trenutku. Godine nisu važne, važno je iskustvo. Samopouzdanje koje igrač pokazuje u igri nije zapisano u ličnoj karti. I pokazali smo protiv Francuske u veoma važnom trenutku kako jedan mladi igrač Stefan Dodić, star samo 18 godina, uradi odličan posao. Čak je dao gol, nije izgubio loptu. Dakle, ne radi se o starosti igrača već o kvalitetu. Igrači koje ste pomenuli imaju kvalitet koji su dokazali u svojim klubovima. Treba samo da nastave da rade“.
Da li smo možda na bekovskim pozicijama najtanji?
"Nikada neću reći koja je najslabija pozicija mog tima pošto bi to bilo nepoštovanje igrača koji igraju na tim pozicijama. Ja smatram da imamo neverovatne bekove. Ne znam o kome govorite, na koga mislite, ali za mene su svi igrači u reprezentaciji odlični. To su dokazali u svojim klubovima, kao i reprezentaciji i siguran sam da će to pokazati i u dolazećem šampionatu“.
NAJVEĆA SNAGA NAŠEG TIMA SU ODBRANA I GOLMANI
Koliko će od učinka golmana Dejana Milosavljeva i Vladimira Cupare zavisiti rezultat Srbije na Evropskom prvenstvu?
"To govorimo od početka da je najveća snaga našeg tima u odbrani i golmanima kao što su Cupara, Milosavljev, Radovanović, Jandrić, Ivanišević... Imamo mogućnost da biramo odlične čuvare mreže. Danas, ako želite nešto da postignete u modernom rukometu, morate imati dobre golmane. Odbrana koju imamo, dobri golmani su sigurno jedna od najsnažnijih tačaka, kao što smo pokazali na prethodnim mečevima. Ako protivnički timovi ne budu davali više od, recimo, 24, 25, 26 golova, kao što je bilo u mečevima koje smo ranije igrali, to bi bilo veoma dobro za nas“.
Osećate li da vlada dobar duh, pozitivna atmosfera u reprezentaciji? Nije toga bilo ranijih godina.
"To je jedna od najvažnijih stvari koje sam naučio kada sam došao ovde i počeo da razgovaram s igračima. Osetio sam koliko su ponosni što igraju za nacionalni tim, koliko su srećni kada dođu u reprezentaciju. A to je ono što kao trener treba da iskoristiš kao energiju da bi stvorio nešto novo. Moram reći da je u svlačionici, na treninzima, sve vreme dok smo u Staroj Pazovi, atmosfera u i oko tima, bilo da su mlađi ili stariji igrači u pitanju, uvek sjajna i veoma je važno da je zadržimo. Do sada smo se lepo družili, nismo izgubili ni jednu utakmicu, ali ako se desi poraz pokazaćemo da smo ekipa, kompaktna ekipa, da se držimo zajedno i da ćemo moći da se s tim izborimo“.
.jpg)
Toni Đerona (©MN Press)Kako motivišete igrače da daju sve od sebe kada ne mogu da provedu vreme sa svojim porodicama tokom praznika?
"Olakšavaju mi posao jer su motivisaniji od mene i dolaze, iako znaju da neće provesti Božić sa svojom porodicama. Imali smo lep primer prošle godine. Sada su imali slobodno 31. decembra i proveli Novu godinu sa svojim porodicama. Prošle godine smo bili 14 dana zajedno pre nego što smo igrali meč protiv Francuske. Nismo napuštali Staru Pazovu, nije bilo ni Božića niti bilo čega drugog. Pokazali su koliko je za njih važan nacionalni tim. Bio sam iznenađen kada su mi neki od igrača rekli da bi zamenili tri šampionske titulu sa svojim klubom za jednu bronzanu medalju sa reprezentacijom. Toliko im znači da igraju za nacionalni tim. Ovoliku energiju moramo da iskoristimo“.
VIDIM SEBE NA KORMILU SRBIJE NA OLIMPIJSKIM IGRAMA U PARIZU
Da li vidite sebe na kormilu reprezentacije, recimo, na Olimpijskim igrama u Parizu 2024?
"Sigurno. To je cilj. Sada imamo još tri godine da se pripremimo za Olimpijske igre i moram reći da je san svakog sportiste da učestvuje na najvećem takmičenju. U Evropi su kvalifikacije za Olimpijske igre izuzetno teške. Tim je već godinu dana zajedno, a 2024. godine će biti već biti četiri godine zajedno i to je trenutak kada reprezentacija može da postigne nešto veliko i to je jedan od ciljeva koje imamo“.
Đerona sa rukometašima Srbije slavi pobedu protiv Francuske (©MN Press)U budućnosti, da li bismo mogli da očekujemo da budete samo selektor Srbije ili da vodite neki klub u Srbiji?
"Ne znam... Kada sam vodio selekciju Tunisa rekao sam da je za mene to veoma bitno… U Tunisu su mi rekli su da ću raditi s mladim igračima, i na kraju od toga nije bilo ništa. Ja sam neko ko smatra da treba raditi svakodnevno i imati refleks da se tokom meča odluke donose brzo. Ako jedne godine igrate sedam utakmica sa sedam nacionalnih timova, to nije dovoljno da se pripremi za takmičenje. I to je takođe razlog zašto želim da provodim vreme s klubom. U budućnosti to može biti zanimljivo. Ako se pojave neke opcije u Srbiji, rekao sam ljudima u RSS-u da sam otvoren da razgovaram o tome. Imam još jednu godinu ugovor sa svojim klubom u Francuskoj i posle toga će biti trenutak da se o tome razgovara i da vidimo koje opcije stoje pred nama“.
Da li će nas ostale reprezentacije ozbiljnije shvatiti posle velike pobede nad Francuskom?
"Jasno je da je rezultat koji smo postigli ostavio utisak. To sam video u drugom meču koji smo igrali sa Francuzima. Moram reći da su u prvom meču neki bili opušteni. U revanšu su bili zabrinutiji što igraju protiv Srbije. Pošto smo ih pobedili, onda je bilo potpuno drugačije, njihova lica su bila drugačija. Ovaj rezultat je ostavio jak utisak. Dobio sam puno poruka od trenera u Francuskoj. Taj trijumf je postavio srpski tim na mesto gde je nekada bio i gde mora biti zbog kvaliteta igrača koje imamo“.
Koliko ste upoznati s našom ligom?
"Da, trudim se da pratim. Pratim dosta igrača. Svake nedelje gledam mnogo utakmica širom Evrope. Većina igra u inostranstvu, ali ima ih i ovde. Gledao sam mnogo utakmica rukometaša koje imamo na našoj dugačkoj listi od oko 50-55 imena. Razgovaram sa svojim asistentima, oni prate utakmice, konsultujem se sa njima, dobijam od njih informacije i to je bio jedan od načina kako je Danilo Radović došao u reprezentaciju. On je igrao dobro i još uvek dobro igra u Dinamu iz Pančeva. On je dokazao da je spreman za nacionalni tim“.
Toni Đerona, Ratko Nikolić i Nemanja Ilić u poseti kompaniji Mozzart (©Mozzart Sport/Branko Starčević)Ako želiš da uspeš – pozovi španskog stručnjaka. Raul Gonzalez i Roberto Garsija Parondo su osvajali evropske krune sa Vardarom, Talant Dujšebajev je poljskom Vive Kjelceu doneo Ligu šampiona. Ćavi Paskval je dominirao s Barselonom, Huan Karlos Pastor vodi Seged... Šta je tajna španske trenerske škole koja dominira u Evropi poslednjih godina?
"Svako od nas ima različit stil. Međutim, svi naporno radimo i veoma vodimo računa o detaljima. Da bi se danas dostigle visoke performanse najvažniji su detalji. Snimamo trening i posle treninga radimo video sesiju sa igračima, ne više od desetak, 15-tak minuta da bismo im pokazali gde su grešili na treningu. Svaki dan moraju dolaziti na sastanke sa sveskom, moraju da pišu šta rade i moraju da uče. Ne fokusiram se samo na trening, već i na igrače. Posao trenera traje 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno. Mora da se vodi računa o svemu, pa i najmanjim detaljima i to je ono što pravi bitnu razliku“.
DANSKA, FRANCUSKA, NORVEŠKA I ŠPANIJA FAVORITI, OPREZ ZBOG KORONE
Ko su favoriti za zlato na Evropskom prvenstvu?
"Teško je reći. Puno je reprezentacija. Možda Danska, ali i od Francuske, koja je osvajač olimpijske zlatne medalje, dosta očekujem. Videćemo Norvešku, verujem da će napraviti dobar rezultat, Španija je veoma dobra. Nedostajeće Aleks Dujšebajev. On je neverovatan igrač, ali snaga selekcije je kolektiv. Poznajem dobro selektora Đordija Riberu. Siguran sam da će naći načina, naći igrača koje će šutirati u poslednjim momentima, kada im to bude potrebno. Ja se nadam da će i Srbija da bude u vrhu. Nismo imali sreću s grupom, to je jasno. Ali korak po korak, ovo je za nas veliki turnir, idemo tamo s respektom, ali i uverenjem da možemo da pobedimo svaku reprezentaciju“.
Koji igrač bi mogao da obeleži šampionat Starog kontinenta?
"Moramo se setiti trenutne korona situacije, koju sada imamo u Francuskoj, gde imamo osam, devet igrača koji verovatno neće trenirati 10 dana. U svim timovima vlada strah da će se u poslednjem momentu među njima možda naći jedan član koji će biti pozitivan. I u vezi s tim govorim o kolektivu, o značaju tima. Morate biti spremni igrati bez ovog ili onog igrača. Korona virus može iz igre izbaciti bilo koga“.
.jpg)
Ko je najbolji rukometaš današnjice?
"Ima dosta odličnih igrača. Sander Sagosen je neverovatan. U odbrani, napadu... Zatim Mikel Hansen, Nikola Karabatić je u godinama, ali on može da napravi razliku. Nije ista Francuska koju smo pobedili prošlog januara i Francuska koja je osvojila zlato u Tokuju. Razlika je Nikola. On je promenio tu reprezentaciju, iako nije davao 10 golova, ali njegovo ponašanje, njegov stav, ono što ima u sebi, podiže ceo tim“.
Na pomolu je revolucija u klupskom rukometu. Mikel Hansen u junu ide u Olborg, Sagosen se sledeće godine vraća u Norvešku, u Kolstad. Kvalitet se seli u Skandinaviju, dobro ili ne za rukomet?
"To su veliki projekti, dobri za rukomet. Aron Palmarson se već vratio u Skandinaviju, uskoro će Hansen, Sagosen i još mnogi igrači. Čitao sam da će i japanska liga da bude profesionalna za par godina. Tome se svi radujemo“.
Da li je rukomet u Španiji u krizi?
"Rekao bih u finansijskoj krizi, ali ne u sportskoj. Kvalitet timova je veoma dobar, problem je u tome što rukometaši nisu dovoljno plaćeni. Nema dovoljno finansijske podrške. Većina trenera i igrača odlazi iz zemlje jer nema projekata. Baza postoji, igra se u malim klubovima i ima dosta ljudi koji rade skoro ni za šta i provode mnogo vremena s klincima i rade neverovatan posao i možete videti da se svake godine pojavljuju novi igrači koji idu u inostranstvo. Španski klubovi igraju protiv drugih evropskih timova koji imaju 10 puta veći budžet“.
NISAM IMAO PRILIKU DA UPOZNAM SRBIJU
(©Starsport)Koliko ste uspeli da upoznate Srbiju?
"Ne mnogo. Uvek je isti problem. Svaki put kada dolazim idem u Staru Pazovu u našu bazu. Prošli put sam imao sreće jer sam imao priliku da izađem na večeru u centar grada s Draganom Škrbićem. Očekivao sam da sa suprugom ovde slavim Novu godinu, ali zbog ove situacije s korona virusom bolje je ne putovati. Ovog leta sam hteo da se nedelju dana provozam po zemlji, ali nije bilo mogućnosti. Nadam se da ću to u budućnosti postići jer volim da upoznam zemlju u kojoj se trenutno nalazim. Mislim da je to bitno. Darko Stanić, s kojim sa sarađivao dve godine u Kataru, zove me da dođem u Crnu Goru, da idem na planinu. Nadam se da ću imati vremena“.
Srpski jezik? Uspevate li neke reče da naučite?
"Vaš jezik je veoma težak. Ako ne vežbate svaki dan onda je nemoguće da se nauči. Sada sam već dve i po godine u Francuskoj. Ranije nisam govorio francuski, pa sam učio jezik. Moj pomoćnik u Šartru je Nebojša Stojinović. Tu je i Vanja Ilić, ali pričamo na francuskom u klubu. Trenutno koristim samo par reči ili izraza na srpskom. Da bih naučio vaš jezik, morao bih da budem ovde više. Ako bih živeo u Srbiji onda bi to za mene bilo obavezno“, zaključio je Đerona u razgovoru za Mozzart Sport.
_Cropped.jpg)
_Cropped.jpg)
